Od Grindelvalda do Andermota
Romantična linija švajcarskog poštanskog autobusa
21. avgust 2006.



Romantična ekspresna linija poštanskog autobusa (opisao sam ih u svom ranije blogu "Poštanski autobus") vodi od Grindevalda do Andermata., a sam put od centralnog dela Švajcarske ka jugoistoku, ili, od severnih obronaka u samo srce Alpa.

Liniju nisam izabrao zbog naziva. Kako samac da ode na romantično putovanje? Jednostavno, te subote kada sam bio slobodan bila je jedina do čijeg polaska sam mogao da stignem prvim vozom iz Ženeve.

Po najavama, to je jedan od spektakulanih puteva koji vodi preko visokih prevoja sa pogledima na vekovne glečere. Istina, priroda koju sam video je reprezentativni primer lepote planinskih predela koju nude samo Švajcarska i par drugih alpskih zemalja. Nekada, ove puteve su prolazili samo karavani magaraca koji su jedini mogli da prenesu tovar.

Današnji put dug je 145 kilometara i traje 4 sata i 10 minuta. Izgleda dugo ali su su uračunata sva presedanja, spora vožnja po komplikovanim serpentinama i stajanja na usputnim stajalištima. Tokom puta promene se 3 autobusa: jedan od Grindelvalda do Švarcvaldalpa, naredni odatle do Mejringena (oba lokalni poštanski autobusi kao deo sistema koji operiše u kantonu Bern), a zatim luksuznija varijanta do Andermata kao deo sistema koji deluje u centralnoj Švajcarskoj.

Put koji sam ja prošao ide preko prevoja Zusten, do visine od 2.259 metara iznad mora. To je nešto jednostavnija maršruta, ali sam na nju jedino mogao da stignem. Ona zahtevnija, koja kreće obrnutim smerom iz Andermata, ide preko Furka (2.431) i Grimsel (2.165) prevoja, koji izgleda nude još veći užitak. Mnogo je duža - 342 kilometra, a vožnja traje 6 sati i 50 minuta (ne čudite se, ovde su sve razdaljine precizno izražene u minutima - nema kašnjenja). Planiram i nju jednom da prodjem.

Puna cena puta kojim sam prošao je 77, a onog dužeg celih 96 franaka.

Grindelvald (Grindelwald)

Grindelvald je jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Švajcarskoj, i sa susednim Vengenom i Murenom predstavlja neku vrstu baznog logora za bezbrojne izletničke i skijaške staze. Medjutim, prednost u odnosu na druga dva mesta je u tome što se do Grindelvalda može doći kolima ili autobusom. Samim tim je ovde gužva mnogo veća, posebno u glavnoj ulici koja je neka vrsta kičme cele doline.

Turizam je neumitno izmenio lik mesta i tu se sada izvorni seoski motivi Švajcarske nadmeću sa uobičajenim turističkim ikonama koje vidjate svuda po svetu. Ono što je posebna zanimljivost je da je Grindelvald nezvanična prestonica Japanaca u Švajcarskoj. Preplavljen je „žutim” fotografima, a mnogi natpisi su dati i na japanskom. Kao i svuda po Švajcarskoj, puno je Engleza, a video sam i veliki broj Indijaca. Turisti su uglavnom u starijem dobu ili dolaze porodično.

Ako ono izvorno polako gubi bitku u samom mestu, okolina je u velikoj meri sačuvala tradicionalni izgled, pa, bogami, i stil života. Ako izuzmemo turizam, lokalno stanovništvo i dalje u velikoj meri pokušava i uspeva da živi na način na koji su živeli njihovi dedovi, koristeći, naravno, blagodeti civilizacije. To se pre svega ogleda u karakterističnom jeziku - romanskom nemačkom, koji ima posebnu melodičnost. Dok vam može zvučati zanimljivo kada starosedeoci medjusobno razgovaraju, bode uši kada Engleski govore na taj specifičan način.

Grindelvald je ispod tri velika planinska vrha: Veterhorna, Matenberga i Egera. Nekako imate osećaj da svaki čas na vas može da se obruši gomila stena i kamenja. Kako i ne bi kada se planine izdižu i preko 2.000 metara iznad sela.

Grindelvald nudi toliko obilje zanimljivih sadržaja u neposrednoj i bližoj okolini da ću njihovo opisivanje ostaviti za neku drugu priliku.

Veliki Šajdeg (Grosse Scheidegg)

Veliki Šajdeg je prevoj koji se nalazi na istočnom izlasku iz doline u kojoj je Grindelvald. Put koji je u upotrebi tek od 1996. godine doseže ovde do visine od 1.962 metara iznad mora. Začudjujuće, Mali Šajdeg, koji je takodje u ovoj dolini i nešto je poznatije mesto (tu se sastaju železničke pruge iz Vengena i Grindelvalda, na putu ka vrhu Evrope - Jungfrau), nalazi se na 99 metara većoj visini.

Put ka ovom prevoju se najpre teško probija kroz turistima prenatrpan Grindelvald, da bi na samom izlasku iz mesta prešao u usku džadu širine 2 do najviše 3 metra. Ovim putem je, sve do Švarcvaldalpa na drugoj strani planine, dozvoljen saobraćaj samo poštanskim autobusima (a i oni voze samo od juna do septembra, zbog težine puta) ili retkim stanovnicima sa posebnim dozvolama. Medjutim, na tom vijugavom dvosmernom (!!!) putu koji se penje ka prevoju mogu se sresti zanesenjaci - pešaci ili biciklisti - za koje je ovaj prevoj izazov (mada daleko od najtežeg), pa je saobraćaj veoma živ. Uspon (ili pad) je na mnogim mestima oko 10%.

Na prevoju, po skoro horizontalnoj liniji dužine nekoliko stotina metara, rasporedilo se bilo omanje stado krava koje su mirno pasle i nisu obraćale pažnju na prolaznike. Motiv u kojem krave izgledaju kao da su na vrhu sveta lako bi mogao da se nadje na savršenoj razglednici Švajcarske. Nažalost, to je teško snimiti iz autobusa u pokretu.

Na prevoju je odmorište gde valja zastati i popiti piće uživajući u krajoliku, mada je najbolji pogled na dolinu u kojoj je Grindelvald nekih stotinak metara niže, odakle vode lepe pešačke staze do Firsta i vrhova Veterhorna, koji dosežu čak i do 4.000 metara visine.

Rozenlaui (Rosenlaui)

Strmi planinski put ka Meiringenu, silazeći u Rajhenbah (Reichenbach) dolinu, dovešće vas do Švarcvaldalpa, odakle je ponovo saobraćaj dozvoljen putničkim vozilima, a zatim i do Rozenlauia. Pre oko dve stotine godina neki čobanin je slučajno nabasao na izvor sumporom bogate mineralne vode koja je svojim lekovitim svojstvima izlečila artritis njegove žene. Vest o ovome se brzo pročula, te je ovde uskoro nikla banja, koja je privlačila posetioca izdaleka. Krajem 19. veka bila je na svim turističkim ponudama Švajcarske.

Impozantan četvorospratni hotel, pravi primer Art nuova, posećivali su i sa njegove terase uživali u pogledu na obližnje vrhove i glečer takve intelektualne veličine kao što su Gete, Tolstoj, Tven, Konan Dojl i Niče. Nažalost, početkom prošlog veka jedna lavina zatrpala je izvor i to je u potpunosti uništilo privlačnost ovog mesta. Hotel radi i danas, mada je izgubio dosta od svog sjaja. Zanimljivo je da sobe u njemu još nemaju tekuću vodu. Ipak, vredi osetiti njegov vekovni šarm i koristiti ga kao po cenama pristupačnu bazu za bezbrojne pešačke staze koje su na raspolaganju u okolini.

Nešto niže od hotela je i kamp, koji takodje nudi jeftinu mogućnost boravka u ovoj skupoj zemlji.

Rajhenbah vodopad (Reichenbachfall)

Put naniže vijuga uz rečicu koja se probija kroz Zvirgi (Zwirgi) dolinu i pravi serpentine koje se vidjaju samo na snimcima brdskih biciklističkih trka. Prolazeći kroz gustu i visoku šumu, reka kroz spektakularnu usku klisuru konačno stiže do vodopada Rajhenbah. Ovo je jedan od najvećih vodopada u Švajcarskoj, gde se voda obrušava preko nekoliko kaskada sa visine od 120 metara i pruža impozantan prizor.

Od Mejringena, gradića koji je u dolini neposredno ispod, do vodopada vodi posebna mala železnica - više žičara. Počela je sa radom 1899. godine, što znači da su Švajcarci još tada shvatili vrednost ulaganja u turizam! Povodom stogodišnjice, korišćenjem starih fotografija, izgradjena su dva drvena vagona kao kopije originalnih, te je ova železnica pravi biser. Dužina trase je samo 714 metara, ali se tokom putovanja koje traje 7 minuta savladava visina od 244 metara. Od krajnje stanice vodi staza koja će vas nakon dvadesetak minuta hoda dovesti do terase sa koje se pruža izuzetan pogled na vodopad i celu Hasli dolinu.

Za vodopad je vezana jedna interesantna priča. Preko puta planinske kuće koja je uz sam vodopad označeno je mesto gde se, po romanu Artura Konana Dojla, desila odlučujuća bitka izmedju čuvenog detektiva Šerloka Holmsa i njegovog zakletog neprijatelja Profesora Morijatija. Autor ovog legendarnog lika i pisac 45 romana o njemu, u jednom trenutku je postao umoran od toga i poželeo da piše o nečemu sasvim drugačijem i ozbiljnijem od onoga što je publika stalno iznova očekivala od njega - detektivskih priča. Stoga se roman "Konačni problem" završava upravo na Rajhenbah vodopadu, gde se u planinskoj kući 4. maja 1891. godine susreću dva ljuta neprijatelja i vode bitku na život i smrt. Medjutim, već 1903. godine Dojl je popustio pod pritiskom i objavio nov roman, u kome je opisao kako se Holms spasao uhvativši se za busen trave tokom pada. Nešto kao Mirko i Slavko. Ostala je priča zbog koje se članovi Medjunarodnog društva poštovalaca Šerloka Holmsa svakog 4. maja okupljaju kod vodopada da obeleže smrt voljenog junaka, a grad Mejringen lepo prihoduje od te priče.

Mejringen

Mejringen je neveliki gradić u sedištu Halisberg regiona, samom srcu Švajcarske. Decenijama je bio omiljeno planinsko turističko mesto Engleza. Meni je bilo čudno da odmah na ulasku zapazim putokaz ka muzeju Šerloka Holmsa, ali sam kasnije shvatio da je njegov i uticaj pisanja romana o njemu bio presudan za popularnost ovoga grada. Pravi kvalitet Mejringena nije u samom mestu, već u privlačnim izletničkim stazama u okolini.

Mejringen je, osim po pomenutom junaku romana, poznat po još jednoj svetskoj znamenitosti. Za ovaj grad se vezuje nastanak kolača "mering" koga danas možete naručiti u mnogim krajevima zemljine kugle. Mada njegovi koreni sežu u Francusku, priča kaže da ga je upravo u ovom gradu osmislio italijanski kuvar Gasparini, negde izmedju 1620. i 1700. godine. Kolač se pravi od belanceta, šlaga i šećera, a obično mu se dodaju aromatični dodaci kao što su lešnik, kokosov orah ili vanila. Peče se dugo i na tihoj vatri, pa otuda i žargonski naslov "zaboravljeni kolač". Ako ga ostavite u frižideru postaće gnjecav, ali zato u hermetičkoj posudi ostaje svež i do nedelju dana.

Sva istorijska gradja o ovom kolaču koji je prvi proslavio grad odavno je nestala u dva katastrofalna požara. Deo istorije obnovili su kasnije istraživači iz Kulinarskog muzeja u Frankfurtu. Medjutim, i ta zbirka nestala je pod savezničkim bombama u Drugom svetskom ratu. Stoga stanovnici Mejringena imaju pravo da tvrde da samo oni znaju originalnu tajnu koju sprovode u delo praveći svakodnevno nekih 1.500 kolača.

Krenuvši na istok izvan samog grada ušli smo u klanac Area, dubok i zastrašujuc procep kroz koji se probija ova bujna i divlja planinska reka.


Prevoj Zusten (Sustenpass)

Put dalje ka istoku jedan je od najlepših u oblasti visokih planina kantona Bern. Počinje u Interkirhenu (Interkirchen), nedaleko od Mejringena, pravi uspon do visine od 2.259 metara, dužine oko 46 kilometara, a na drugoj strani doline spušta se do Vasena (Wassen). Otvoren je od sredine juna do kraja septembra, a tada sneg i poledica čine putovanje nemogućim. I pored brojnih zavoja, lepo je voziti, ali je još lepše voziti se i uživati u izuzetnim pejzažima. Na putu je i dovoljno stajališta za one koji požele da naprave lep snimak ili se dive prirodnim lepotama. Primetio sam puno motorciklista, pa pretpostavljam da je za njih pravo uživanje vožnja po ovim serpentinama.

Sa desne (južne) strane puta, neposredno pred prevoj, pruža se izuzetan pogled na Štajn glečer i omanje jezero koje puni voda koja nastaje topljenjem leda. Neposredno pre njega je strma kosina ispresecana potocima punim bele uspenušale vode.

Na samom prevoju je restoran i parking odmorište koje je puno ljudi, pogotovo biciklista koji su uložili ogroman napor da savladaju uspon i sada uživaju u pobedi i pogledu na dolinu u koju će se spustiti.

Prošavši kroz tunel naći ćete se pred još jednim neverovatnim pejzažom. Duboka dolina je bukvalno pod vašim nogama, a vijugavi put se postepeno spušta ka Vasenu. Sa desne strane je još jedan glečer, čija je ivica kao nožem odsečena i iz koje polako ističe potočić.

U Vasenu je mala barokna crkva za koju zna svako dete u Švajcarskoj. Putujući kroz dolinu videćete je iz tri različita ugla.

Dalje prema Gušenenu i Andermatu prolazi se kroz još jednu usku klisuru - Šolenen. Tu je poznati Djavolov most i spomenik Suvorovu - ruskom vojskovodji koji je pregazio Alpe sa svojim vojnicima 1799. godine.

Andermat (Andermatt)

Andermat je mestašce u kantonu Uri - jednom od tradicionalnih alpskih kantona smeštenom izmedju Lucernskog jezera i Alpa. U stvari, na svojih 1.444 metara nadmorske visine, već je duboko u Alpima, okruženo planinskim vrhovima srednje visine. Za Uri kažu da je čuvar izvornih švajcarskih tradicija. Tu se, u glavnom gradu kantona Altdorfu (što bi u prevodu trebalo da znači "staro selo"), odigrao dogadjaj koji je opisan u legendi o Viljemu Telu. Ovaj kanton je srž Gotard transverzala - čitave mreže alpskih puteva kojima su se nekada prevozili roba i ljudi prema Tićinu i dalje prema Italiji. Otuda i razudjena mreža planinskih puteva preko visokih prevoja i malih železničkih pruga i uspinjača, kao i moderan sistema autoputeva i železničkih pruga koji se probijaju kroz bezbrojne tunele. Tu, kod Andermata, u Gušenenu (do kojeg se dolazi strmom železničkom prugom ili putem), ukrštaju se četiri planinska puta - oni koji prelaze preko prevoja Gotard, Grimsel, Zusten, and Oberalp. Srećom po one koji vole istinsku prirodu, u Gušenenu i brza ruga i autoput ulaze u Gotard tunel, pa je Andermat ostavljen u svom miru.

Sam Andermat nije posebno lepo mesto, niti ima sjaj i glamur Sent Morica ili razgranatu mrežu ski-liftova kao Davos ili Kran-Montana. Medjutim, izuzetno je popularan medju pravim i zagriženim skijašima kojima je važniji boravak u snegu nego noćno gibanje u disko klubovima. Ceo plato u kome je smešten Andermat takodje nema prizore od kojih zastaje dah, ali zato lokalna turistička organizacija garantuje sneg od novembra do maja.

Skijaške staze su pogodne za dobre i izuzetne skijaše. Ima ukupno 56 kilometara alpskih i 40 kilometara kros-kantri staza. Takodje, oni koji skijaju zbog adrenalina, takozvani skijaši samoubice, imaju obilje neuredjenih, divljih staza. Andermat je u stvari jedino dosadan početnicima, kojima ostaje samo sankanje ili klizanje.

U Andermatu je alpški školski centar švajcarske armije, pa će i nevešto oko videti mnoge vojne objekte u i neposredno oko grada. Zimi se može desiti da ne uspete da koristite planiranu ski stazu jer vojska ima prvenstvo i možda ju je već zauzela.

Kvalitet putovanja

Putovanje koje sam prošao od Grindelvalda do Andermata je lep doživljaj. Priroda je, kao što sam i opisao, izuzetna i nudi predele koje prepoznajete sa najlepših razglednica ili turističkih vodiča. Medjutim, ono što neumitno nestaje je izvorni šmek vožnje poštanskim autobusom, koji je sada zamenjem tačnim i prevozom sa mesta na mesto.

Ipak, vožnja je komotna i po tim strmim i vijugavim putevima i puteljcima a vozači prijatni i uslužni. Još ako vam se, kao meni, pogodi lep dan, onda to garantuje zanimljiv ugodjaj. Ako imate vremena, najbolje bi bilo da u dva dana prodjete oba puta od Grindelvalda do Andermata (ili obratno). Taj doživljaj ostaje nezaboravan.

Povratak na stranicu sa svim mojim blogovima


...